KOJI SU IDEALNI INTERVALI IZMEĐU TRETMANA LASEROM?

Koji je najprikladniji ciklus u rastu dlake pogodan za tretman i koji elementi u okviru folikule treba da budu meta tretmana i dalje su tema rasprava. Tradicionalno mišljenje bazira se na tome da samo dlake u anagen fazi rasta reaguju na tretman laserom ili intenzivnim svetlosnim impulsima. Ovo mišljenje se delimično bazira na činjenici da osnova dlake u anagen fazi ima najveću koncentraciju melanina, a kod ljudi melanin unutar pigmentisanih orvora dlake služi kao dominantan hromofor; folikule dlake sadrže veću gustinu melanocita i više melanosoma u poređenju sa kožom. Kako folikula dlake ulazi u catagen fazu, melanogeneza slabi, čime smanjuje pigmentaciju osnove dlake u narednoj telogen fazi. Smtra se da smanjenje melanina u telogen fazi dovodi do toga da dlake budu manje pogodne za primenu laserskih impulsa. Bitno je zabeležiti da dlake koje nisu podvrgnute tretmanu imaju asinhrone cikluse rasta. Kako bi bili efektni, laserski ili svetlosni izvori trebalo bi da oštećuju jedan ili više centara za rast dlake, uključujući i isturene ćelije, dermalnu papilu i njihovu osnovu.

Nakon izlaganja laseru, folikule u anagen fazi mogu se preobratiti u dlake koje su u telogen fazi, međutim ove dlake mogu i ne moraju da otpadnu odmah nakon ovog preobraćanja. Dlake mogu da rastu nedelju ili dve u anagen fazi, pre nego što se preobrate u telogen fazu. Histološki, pri dugoročnom praćenju pokazalo se da postoji identičan broj dlaka na kontrolnim mestima i mestima tretiranim laserom. Međutim, na mestima tretiranim laserom, postoji znatno smanjenje u broju velikih terminalnih dlaka i recipročno povećanje u broju malih neterminalnih dlaka.

Još jedan predložen mehanizam za lasersko odstranjivanje dlaka predstavlja uništenje folikularnih matičnih ćelija koje regenerišu epidermis i njegove adneksalne strukture; postoje eksperimentalni dokazi koji ukazuju na to da samo selektivno uništenje folikularnih matičnih ćelija sprečava ponovno izrastanje dlaka, jer istureni deo folikule doprinosi formiranju nove osnove ćelije nakon indukcije od strane dermičke papile tokom kasne telogen faze. Folikularne matične ćelije stanuju u isturenom delu folikule dlake.

Skorašnja studija ispitala je karakteristike uticaja laserskog uklanjanja dlaka (upotrebom diodnog lasera) na imunohistohemijsko oštećenje folikule dlake. Naučnici su otkrili da su na udaru terapije posebno bili spoljni pokrivač korena dlake i osnova dlake. S obzirom da matične ćelije igraju važnu ulogu u zarastanju rana i regeneraciji epitela, činjenica da ove ćelije ne bivaju uništene laserskom terapijom dodatno svedoči o  bezbednosti laserskog uklanjanja dlaka. Postoji debata o tome da li folikula dlake u isturenom delu uopšte može da se regeneriše ako je papila uništena.

Postoje razlike u odnosu anagen:telogen, u zavisnosti od regije koja se tretira. Na primer, regija ispod pazuha i bikini regija imaju veći odnos anagen:telogen nego regije nogu, ruku i grudnog koša; stoga se smatra da bi ove regije trebalo bolje da reaguju na laserski tretman uklanjanja dlaka, sa većom uočljivošću razlika u gustini dlaka. Talogen faza može da traje par meseci na licu i nekoliko meseci na nogama i butinama; dlake na glavi ostaju u anagen fazi 2-5 godina. Takođe postoje i sezonske varijacije rasta dlake. Dlake brade brže rastu tokom meseci u periodu od zime ka letu, a sporije tokom meseci od leta ka zimi. Dodatno, postoje razlike u rastu dlaka kod muškaraca i žena, a sekundarni razlog su hormoni i osnovna genetička osetljivost. Pri određivanju intervala između tretmana moraju se uzeti u obzir svi ovi faktori.

Idealan vremenski razmak između tretmana i dalje ostaje tema rasprava. U uputstvima postavljenim od strane Evropskog udruženja za lasersku dermatologiju, Drosner i Adatto preporučuju tretmane na svakih 4 – 8 nedelja. Može se zaključiti da većina lekara uglavnom preporučuje intervale od 6 – 8 nedelja; međutim, i ovo može da varira u zavisnosti od regije tela koja se tretira.